Adventistička zajednica u Banjoj Luci ima svoje korijene još od 1954. godine, kada su se prvi vjernici počeli okupljati u privatnim prostorijama i manjim salama.

Фрањевачки самостан Пресветог Тројства и црква Св. Анте Падованског на Петрићевцу је католичка сакрална гађевина која припада бискупији бањолучкој.

Храм Успења Пресвете Богородице налази се у бањалучком насељу Кочићев вијенац и припада Епархији бањалучкој. Од 2009. године у храму се врше редовна богослужења.

Ферхат-пашина џамија једна је од најзначајнијих културно-историјских знаменитости у Бањој Луци и цијелој Босни и Херцеговини, изграђена 1579. године као задужбина Ферхат-паша Соколовић, истакнутог османског управника и рођака великог везира Мехмед-паша Соколовић.

Храм Богојављења Господњег је парохијски храм Српске православне цркве, Епархије бањалучке у Бањој Луци. Освештан је 18. септембра 2011. г. Чин великог освећења обавили су Његово високопреосвештенство господин Г. Јефрем, митрополит бањалучки, и Његово високопреосвештенство господин Г. Василије, митрополит сремски, уз саслужење неколико свештеника и ђакона Епархије бањалучке. Истом приликом, на приједлог старјешине храма свештеника Зорана Пајкановића, проглашени су кумови Богојављенског храма: господин Винко и Милена Вујасин из Бање Луке.

Храм Светих апостола Петра и Павла налази се у бањалучком насељу Петрићевац и припада Епархији бањалучкој. Изграђен је 2009. године у парохији која од Другог свјетског рата, када је порушен стари храм, није имала православно богослужбено мјесто. У новије вријеме дошло је до административне реорганизације бањалучких парохија, те локација старог петрићевачког храма данас припада Паприковцу. Иако релативно нов, Храм Светих апостола Петра и Павла већ је израстао у истински и препознатљив духовни центар Бањe Луке.

Жупа у Бањој Луци спомиње се већ почетком 16. вијека. Према наводима фра Алојзија Мишића, постоји од 1503. године, док се присуство редовника у граду биљежи већ 1495., највјероватније фрањеваца.

Храм Христа Спаситеља у Бањој Луци је саборни, Господњи храм Српске православне цркве и један од најзначајнијих духовних и културно-историјских симбола града.

Катедрала св. Бонавентуре, једна од најпрепознатљивијих католичких сакралних грађевина у Бањој Луци, у народу је дуго била позната као „Бискуповa црква“, јер никада није била жупна црква. Првобитна катедрала изграђена је у периоду 1885–1887. године на тадашњем предјелу званом „Поље“, који у то вријеме још није био насељен. Била је подигнута у готском стилу и украшена дрвеним олтарима тиролске израде, али је због ограничења аустроугарских власти морала имати скромне димензије.

Храм Светог великомученика Георгија на Паприковцу је православни парохијски храм који припада Епархији бањалучкој. Обновљен је на мјесту некадашњег храма који је срушен током Другог свјетског рата. Послије више од осам деценија, овај дио града поново је добио своје свето мјесто. Нови храм је свечано освећен крајем септембра 2024. године и данас служи као духовни центар за вјернике Паприковца и околних насеља.