Храм Богојављења Господњег је парохијски храм Српске православне цркве, Епархије бањалучке у Бањој Луци. Освештан је 18. септембра 2011. г. Чин великог освећења обавили су Његово високопреосвештенство господин Г. Јефрем, митрополит бањалучки, и Његово високопреосвештенство господин Г. Василије, митрополит сремски, уз саслужење неколико свештеника и ђакона Епархије бањалучке. Истом приликом, на приједлог старјешине храма свештеника Зорана Пајкановића, проглашени су кумови Богојављенског храма: господин Винко и Милена Вујасин из Бање Луке.

Софи Мехмед-пашина џамија, смјештена у насељу Горњи Шехер, представља најстарију познату џамију у Бањој Луци.

Хаџи Бегзаде џамија, позната и као Грабска џамија, налази се у бањалучком насељу Граб.

Hadži Pervizova džamija, poznata i kao Potočka džamija, nalazi se u banjalučkom naselju Potok

Џамија Хасана дефтердара или Арнаудија џамија представља један од најзначајнијих споменика исламске архитектуре у Бањој Луци и Босни и Херцеговини.

Фрањевачки самостан Пресветог Тројства и црква Св. Анте Падованског на Петрићевцу је католичка сакрална гађевина која припада бискупији бањолучкој.

Хаџи Зулфикарова џамија, познатија као Тулекова џамија, налази се у бањалучком насељу Лијева Новоселија, на лијевој обали ријеке Врбас.

Мехди-бегова џамија, позната и као Хисечка џамија, налазила се у бањалучком насељу Хисета, на лијевој обали ријеке Врбас.

Hadži Zulfikarova džamija, poznatija kao Tulekova džamija, nalazi se u banjalučkom naselju Lijeva Novoselija, na lijevoj obali rijeke Vrbas.

Адвентистичка црква у Бањој Луци има своје коријене још од 1954. године, када су се први вјерници почели окупљати у приватним просторијама и мањим салама.

Хаџи Османова џамија, позната и као Талина џамија, налази се у бањалучком насељу Побрђе.

Црква Свете Петке у Куљанима једна је од најзначајнијих новијих православних светиња на подручју Бање Луке.

Сефер-бегова џамија, позната и као Подпећинска џамија, налази се у бањалучкој махали Пећине.

Храм Светог великомученика Георгија на Паприковцу је православни парохијски храм који припада Епархији бањалучкој. Обновљен је на мјесту некадашњег храма који је срушен током Другог свјетског рата. Послије више од осам деценија, овај дио града поново је добио своје свето мјесто. Нови храм је свечано освећен крајем септембра 2024. године и данас служи као духовни центар за вјернике Паприковца и околних насеља.

Храм Светог свештеномученика Владике Платона у Врбањи подигнут је као трајни спомен на епископа бањалучког који је мученички страдао у првим данима Другог свјетског рата.

Бехрам-ефендијина џамија, позната и као Ђумишића џамија, налази се у насељу Десна Новоселија на десној обали ријеке Врбас.

Храм Светог Јована Богослова налази се у бањалучком насељу Лауш и припада Епархији бањалучкој Српске православне цркве.

Хаџи Курд џамија налази се у бањалучком насељу Лијева Новоселија, на лијевој обали ријеке Врбас.

Храм Рођења Пресвете Богородице у Дервишима је православни парохијски храм који припада Епархији бањалучкој.

Хаџи Омерова џамија, позната и као Долачка џамија, налази се у бањалучком насељу Долац, у подграђу тврђаве Кастел.

Манастир Осoвица један је од најзначајнијих православних манастира у Републици Српској и представља драгоцјени споменик духовне, културне и историјске баштине српског народа.

Halil-pašino turbe i mezarje u Banjoj Luci proglašeni su nacionalnim spomenikom Bosne i Hercegovine

Манастир Гомионица налази се у селу Кмећани код Бронзаног Мајдана, западно од Бање Луке, и посвећен је празнику Ваведења Пресвете Богородице.

Храм Успења Пресвете Богородице налази се у бањалучком насељу Кочићев вијенац и припада Епархији бањалучкој. Од 2009. године у храму се врше редовна богослужења.

Хаџи Шабанова џамија налази се у бањалучком насељу Десна Новоселија, на десној обали Врбаса.

Газанферија џамија представља један од највриједнијих споменика исламске архитектуре у Бањој Луци и Босни и Херцеговини.

Храм Свете Тројице у Бањој Луци је једна од најзначајнијих православних светиња у граду, чија историја свједочи о страдању, обнови и истрајности вјерника.

Врбањска џамија налази се у бањалучком насељу Врбања, уз истоимену ријеку која протиче кроз овај дио града.

Храм Христа Спаситеља у Бањој Луци је саборни, Господњи храм Српске православне цркве и један од најзначајнијих духовних и културно-историјских симбола града.

Жупа у Бањој Луци спомиње се већ почетком 16. вијека. Према наводима фра Алојзија Мишића, постоји од 1503. године, док се присуство редовника у граду биљежи већ 1495., највјероватније фрањеваца.

Ферхат-пашина џамија једна је од најзначајнијих културно-историјских знаменитости у Бањој Луци и цијелој Босни и Херцеговини, изграђена 1579. године као задужбина Ферхат-паша Соколовић, истакнутог османског управника и рођака великог везира Мехмед-паша Соколовић.

Храм Покрова Пресвете Богородице у Карановцу, смјештен у мирном селу надомак Бањалуке, једно је од најпосебнијих светих мјеста Бањалучке епархије.

Црква Рођења Пресвете Богородице у Кнежеву представља најзначајнији православни храм на подручју општине Кнежево.

Црква Рођења Пресвете Богородице на Ребровцу представља једну од најзначајнијих православних светиња у Бањој Луци.

Храм Светих апостола Петра и Павла налази се у бањалучком насељу Петрићевац и припада Епархији бањалучкој. Изграђен је 2009. године у парохији која од Другог свјетског рата, када је порушен стари храм, није имала православно богослужбено мјесто. У новије вријеме дошло је до административне реорганизације бањалучких парохија, те локација старог петрићевачког храма данас припада Паприковцу. Иако релативно нов, Храм Светих апостола Петра и Павла већ је израстао у истински и препознатљив духовни центар Бањe Луке.

Црква Вазнесења Господњег у Колима, недалеко од Бање Луке, једна је од најзначајнијих православних светиња овог краја.

Манастир Моштаница један је од најзначајнијих православних манастира у Босни и Херцеговини.

Салихија џамија, позната и као Ступничка џамија, налази се у бањалучком насељу Доњи Шехер, у подножју брда Шехитлуци, на десној обали ријеке Врбас. Изграђена крајем 16. вијека, представља један од вриједних споменика исламске архитектуре и дио богатог културно-историјског насљеђа Бање Луке.

Катедрала св. Бонавентуре, једна од најпрепознатљивијих католичких сакралних грађевина у Бањој Луци, у народу је дуго била позната као „Бискуповa црква“, јер никада није била жупна црква. Првобитна катедрала изграђена је у периоду 1885–1887. године на тадашњем предјелу званом „Поље“, који у то вријеме још није био насељен. Била је подигнута у готском стилу и украшена дрвеним олтарима тиролске израде, али је због ограничења аустроугарских власти морала имати скромне димензије.

Црква Светог Вида Мученика у Барловцима представља једно од најзначајнијих католичких духовних средишта на подручју Бање Луке.