Катедрала св. Бонавентуре у Бањој Луци – савремена католичка катедрала препознатљиве архитектуре, посвећена 2001. године.
Катедрала св. Бонавентуре, једна од најпрепознатљивијих католичких сакралних грађевина у Бањој Луци, у народу је дуго била позната као „Бискупова црква“, јер никада није била жупна црква. Првобитна катедрала изграђена је у периоду 1885–1887. године на тадашњем предјелу званом „Поље“, који у то вријеме још није био насељен. Била је подигнута у готском стилу и украшена дрвеним олтарима тиролске израде, али је због ограничења аустроугарских власти морала имати скромне димензије.
Оштећења у великом бањалучком земљотресу 1969. године била су толико велика да се црква морала потпуно срушити. Нова катедрала изграђена је на истом мјесту 1972–1973. године, према пројекту архитекте Матасовића, са симболиком „шатора“ — старозавјетног знака Божје присутности, али и реалности живота Бањалучана који су након потреса привремено боравили под шаторима. Прва миса у новој катедрали служена је на Божић 1973. године.
Катедрала је временом добила свој данашњи изглед: 1987. године обложена је каменом (винкуран из Пазина), а портал су украсила два камена барељефа кипара Виктора Плестењака. Звоник, висок 42 метра и опремљен са пет звона различитих тежина, подигнут је 1990–1991. године. Унутрашње уређење довршено је 2001. године.
Посебну умјетничку вриједност чине витражи академског сликара Иве Дулчића, који приказују симболе еванђелиста, Христово ускрснуће и лик св. Бонавентуре. У катедрали се налазе и мозаици Рудија Слачале те табернакул у облику златне кугле, рад кипара Јуре Жаје. Оргуље, израђене још 1886. године у Њемачкој, обновљене су и постављене 2002. године.
Десно од улаза смјештена је спомен-капелица блаженог Ивана Мерза, чији су земни остаци некада почивали на загребачком Мирогоју. Катедралу и капелицу 2003. године посјетио је папа Иван Павле II, приликом проглашења Ивана Мерза блаженим, а том приликом даровао је кип ускрслог Христа који данас стоји испред храма.
Катедрала св. Бонавентуре данас је једно од кључних мјеста католичке заједнице у Бањој Луци и значајна сакрална и културно-историјска знаменитост града, коју посјећују вјерници и туристи.
.webp)
Свети Бонавентура, познат и као „серафски научитељ“, био је један од најзначајнијих теолога и мистика средњег вијека. Рођен је 1221. године у Бањо Ређију у Италији, у угледној породици, а предање каже да је као дијете чудесно оздравио по заговору Светог Фрање Асишког. Образовање је стекао на чувеном Универзитету у Паризу, гдје је докторирао филозофију и теологију, након чега је ступио у фрањевачки ред и узео име Бонавентура. Истакао се изузетном мудрошћу, скромношћу и духовном снагом, па је 1257. године изабран за генерала читавог фрањевачког реда, који је водио готово двије деценије. Током службе ујединио је раздвојена братства, подстакао образовање, уредио правила реда и ширио дух Светог Фрање широм Европе. Папа Гргур X именовао га је кардиналом 1273. године, а већ наредне године Бонавентура је преминуо у Лиону, гдје је и сахрањен. Црква га данас слави као једног од својих најученијих светаца. Свети Бонавентура посебно је познат по својој дубокој побожности Срцу Исусовом. У својим дјелима наглашава да отворено Срце Христово открива Божију љубав и милосрђе, позивајући вјернике на предање, захвалност и унутрашњу обнову. Његова дјела, међу којима се истичу Пут душе к Богу и Тајанствени чокот, сматрају се ремек-дјелима хришћанске мистике и духовности. Због своје благости, знања и љубави према ближњима, савременици су га описивали као човјека који „осваја срца“, а историја му је с правом додијелила наслов doctor seraphicus – серафски научитељ.
Контактирајте нас путем линкова испод или нас посјетите на адреси.
Koristi interaktivnu mapu i istraži prirodne lokalitete i istorijske i religijske znamenitosti u okolini.
.webp)
