Арнаудија
Џамија Хасана дефтердара или Арнаудија џамија представља један од најзначајнијих споменика исламске архитектуре у Бањој Луци и Босни и Херцеговини.
Џамија Хасана дефтердара или Арнаудија џамија представља један од најзначајнијих споменика исламске архитектуре у Бањој Луци и Босни и Херцеговини.
Џамија Хасана дефтердара или Арнаудија џамија представља један од најзначајнијих споменика исламске архитектуре у Бањој Луци и Босни и Херцеговини. Изграђена крајем 16. вијека, заједно са Ферхадија џамијом чинила је врхунац османског градитељства у граду. Захваљујући складним пропорцијама, богатој умјетничкој декорацији и јединственим архитектонским детаљима, Арнаудија је стољећима заузимала посебно мјесто међу највриједнијим културно-историјским споменицима Босне и Херцеговине.
Смјештена у непосредној близини тврђаве Кастел и центра града, данас представља важну туристичку атракцију и незаобилазну дестинацију за све који желе упознати богату историју Бање Луке.
Арнаудија џамију дао је саградити Хасан дефтердар, министар финансија Босанског пашалука и блиски сарадник Ферхад-паше Соколовића. Био је један од потписника познате Ферхад-пашине вакуфнаме, а према историјским изворима вјероватно је био албанског поријекла. Управо због тога народ је џамију назвао Арнаудија, јер је ријеч арнаут у османском периоду означавала Албанца. Џамија је изграђена 1594. или 1595. године и убрзо је постала један од најрепрезентативнијих сакралних објеката у Бањој Луци.
По својим стилским карактеристикама Арнаудија џамија припада групи једнопросторних џамија са централном куполом и три мање куполе изнад тријема. Иако није међу највећим џамијама из тог периода, одликује се изузетном хармонијом, елегантним пропорцијама и врхунском обрадом камена. Њена архитектура у великој мјери инспирисана је Ферхадија џамијом, због чега се Арнаудија често назива „млађом сестром Ферхадије". Ова сличност види се у распореду простора, обликовању куполе и богато обрађеним архитектонским детаљима.
Једна од најпрепознатљивијих особина Арнаудија џамије био је акшам-таш, мали камени минарет смјештен одвојено од главне зграде, одмах уз улаз у џамијско двориште.
Са овог подија мујезин је учио езан за акшам-намаз, а по потреби и за друге дневне намазе када није могао на вријеме стићи до главне мунаре. Овакво архитектонско рјешење веома је ријетко и представља посебност по којој је Арнаудија била позната широм Босне и Херцеговине.
Уз џамију је било изграђено турбе у којем су сахрањени њен оснивач Хасан дефтердар и његова супруга. Овај меморијални објекат представљао је важан дио џамијског комплекса и свједочио о значају вакифа који је оставио дубок траг у развоју Бање Луке.
Посебну вриједност имала је и јавна чесма изграђена изван џамијског дворишта. За разлику од многих других вакуфских чесми тог времена, била је намијењена свим становницима града, без обзира на вјерску припадност, што говори о њеној друштвеној и хуманитарној улози.
Унутрашњост Арнаудија џамије била је позната по богатој умјетничкој декорацији. Посебно се издвајао минбер израђен од фино обрађеног и брушеног мермера, док су зидови и купола били украшени вриједним орнаменталним и калиграфским мотивима.
Након земљотреса 1969. године извршени су конзерваторски радови током којих су уклоњени поједини каснији слојеви декорације. Џамија је тада уређена у бијелим и плавим тоновима, док су калиграфски натписи изведени златном бојом. Михраб и минбер осликани су по узору на Ферхадија џамију, користећи комбинацију плавих и црвених нијанси.
Арнаудија џамија је током рата у Босни и Херцеговини 7. маја 1993. године минирана и потпуно срушена, заједно са Ферхадијом и бројним другим историјским џамијама у Бањој Луци.
Прије њеног рушења била је под заштитом државе још од 1950. године, а због изузетне културне и историјске вриједности налазила се и на листи споменика предложених за свјетску баштину УНЕСКО-а. Након дугогодишњих припрема започела је обнова џамије, изведена на основу сачуване документације и оригиналних камених елемената. Обновљена Арнаудија свечано је отворена 7. маја 2024. године, чиме је Бања Лука вратила један од својих најважнијих културно-историјских симбола.
Данас је Арнаудија џамија једна од најзначајнијих знаменитости Бање Луке и незаобилазна станица за љубитеље историје, архитектуре и културне баштине. Њена близина тврђави Кастел, Ферхадија џамији и другим историјским локалитетима чини је важним дијелом туристичке понуде града.
Посјета Арнаудији пружа прилику да се упозна врхунско османско градитељство, богата историја Бање Луке и прича о обнови једног од најљепших споменика исламске архитектуре у Босни и Херцеговини.
Хасан дефтердар подиже џамију у Бањој Луци.

Арнаудија добија статус заштићеног културног добра.

Џамија претрпјела оштећења у великом бањалучком земљотресу.

Арнаудија је 7. маја минирана и срушена у току грађанског рата.

Мјесто и остаци комплекса проглашени националним спомеником.

22. априла положен камен темељац за обнову.

Завршена изградња обновљеног објекта.

7. маја Арнаудија поново отворила врата вјерницима и грађанима.



Хасан дефтердар био је један од истакнутих османских службеника у Бањој Луци крајем XVI вијека и министар финансија Босанског пашалука у вријеме Ферхад-паше Соколовића. Био је његов блиски сарадник, пријатељ и један од потписника Ферхад-пашине вакуфнаме. Његово име остало је трајно повезано са развојем тадашње Бање Луке, посебно простора Доњег Шехера, гдје је подигао своју најпознатију задужбину – џамију Хасана дефтердара, данас познату као Арнаудија. Џамија је изграђена 1594/1595. године, у класичном османском стилу, недалеко од Ферхадије, као дио тадашњег урбаног развоја града. Била је препознатљива по складној куполи, каменој мунари и богато обликованом комплексу. Хасан дефтердар тако је иза себе оставио значајан траг у историји Бање Луке, а његова задужбина вијековима је представљала једно од важних мјеста вјерског, културног и урбаног живота града. Иако је џамија тешко страдала и порушена 7. маја 1993. године, њено историјско насљеђе није нестало. Након више деценија, Арнаудија је обновљена и 2024. године поново отворена, чиме је име њеног вакифа Хасана дефтердара поново постало дио живог културног и историјског насљеђа Бање Луке.
Контактирајте нас путем линкова испод или нас посјетите на адреси.

Користи интерактивну мапу и истражи природне локалитете и историјке и религијске знаменитости у околини
