Манастир Моштаница

Манастир Моштаница један је од најзначајнијих православних манастира у Босни и Херцеговини. Налази се на сјеверним падинама планине Козаре, на око дванаест километара од Козарске Дубице.

Историја манастира

Историја манастира веома је богата и комплексна. Према предању, Манастир Моштаница потиче из 1111. године и сматра се задужбином славне лозе Немањића, односно Стефана Немање, док га поједина предања повезују и са краљем Драгутином Немањићем, који је владао овим просторима.

Први писани податак о манастиру потиче из књиге „Отачник“, која је написана у вријеме игумана Григорија, 1579. године, а данас се чува у манастиру Хиландар на Светој Гори.

Према једном предању:

„У манастиру Моштаници су сви српски архиепископи, па и Св. Сава, службу Божију служили. Шта више, у њему се налазило дарова и спомена од свију српских владара. Но све је ово пропало у течају времена јер је овај стари српски манастир често пута био паљен и пљачкан, па што год је у њему нађено од вриједности, све је то разграбељено и однесено.“

Страдања и обнове

Због свог великог духовног и историјског значаја, манастир је кроз вијекове често страдао. Према манастирском предању, Моштаница је страдала чак десет пута, али је захваљујући упорности монаха и вјерујућег народа увијек изнова обнављана.

Посљедње велико страдање догодило се 1953. године, на празник Преображења Господњег, када су комунисти насрнули на вјернике и свештенике, а потом запалили манастирске књиге, иконе, барјаке и друге драгоцјености. Након овог догађаја манастир је наредних шест година био запуштен.

Велика обнова започела је 1959. године, за вријеме бањалучких епископа Василија (Костића) и Андреја (Фрушића). Само двије године касније, 1961. године, Моштаница је први пут у својој историји постала женски манастир.

Обнова манастирског комплекса

Игуман Василије (Квргић) заједно са сестринством уложио је велики труд у уређење и изградњу манастирског комплекса.

Током наредних деценија реализовани су бројни значајни радови:

• 1972. године – изграђен је нови конак;
• обновљена је манастирска економија;
• подигнут је камени зид око манастира;
• 2002. године – у манастирском дворишту изграђен је звоник са капелом посвећеном Светом Василију Острошком;
• 2005. године – извршена је доградња конака;
• 2007–2012. године – спроведена је цјеловита обнова манастирске цркве.

Посебно значајан период представљала је управо обнова цркве, којом је манастирски комплекс добио уређенији изглед и створени су бољи услови за његов духовни и свакодневни живот.

Ново поглавље у животу манастира

Игуман Василије (Квргић) упокојио се 18. децембра 2020. године. На његово мјесто дошао је садашњи игуман Сергије (Антић).

Под његовим руководством настављени су радови на уређењу и развоју манастирског комплекса. Изграђен је зимски храм посвећен Светом ђакону Авакуму, као и манастирска библиотека са канцеларијом, док је започета и обнова конака.

Данашње сестринство чине три монахиње: преподобна монахиња Евгенија (Драгичевић), преподобна монахиња Теодора (Тошић) и преподобна монахиња Ангелина (Апостоловска), на челу са високопреподобним игуманом, протосинђелом Сергијем (Антићем).

Моштаница као исходиште других манастира

Духовна историја Моштанице није везана само за њен сопствени комплекс. Од овог манастира настала су још два значајна манастира – Лепавина и Комоговина, које су основали моштанички калуђери бјежећи пред Турцима.

Манастир је дао и двојицу светитеља – Светог ђакона Авакума и Светог Теодора Моштаничког, чиме његово духовно насљеђе прелази границе самог манастира и везује се за ширу историју Српске православне цркве.

Свјетилник православне духовности

На Моштаницу су кроз вијекове нападале многе војске, невоље и невјере, али је она сва та страдања поносно и усправно издржала и надживјела.

Њена историја је историја сталног обнављања, градње, подизања и васкрсења. Свако ново страдање остављало је траг, али је истовремено стварало нови разлог да се манастир обнови и сачува за будуће генерације.

Данас Манастир Моштаница представља једно од важних мјеста православне духовности у Поткозарју и Босни и Херцеговини. Његова вишевјековна традиција, страдања и обнове свједоче о снази вјере и истрајности људи који су га кроз вијекове чували.

Моштаница и данас траје као свјетлост светосавља, српског националног идентитета и православне духовности.