Манастир Осовица
Манастир Осoвица један је од најзначајнијих православних манастира у Републици Српској.
Манастир Осoвица један је од најзначајнијих православних манастира у Републици Српској.
Манастир Осoвица један је од најзначајнијих православних манастира у Републици Српској и представља драгоцјени споменик духовне, културне и историјске баштине српског народа. Смјештен је на питомим обронцима планине Мотајице, између села Горња Лепеница и Сеферовци, на подручју општине Србац, у долини потока Манастирица, недалеко од његовог ушћа у рјечицу Осовицу. Окружен густом шумом, чистим ваздухом и природним миром, манастир је данас мјесто молитве, ходочашћа и одмора за бројне вјернике и посјетиоце из Републике Српске, Босне и Херцеговине, Србије и цијелог региона.
Према историјским истраживањима и сачуваном народном предању, Манастир Осовица настао је крајем XIII или почетком XIV вијека као задужбина краља Стефана Драгутина Немањића (1253–1316), који је управљао областима Срема, Мачве, Усоре и Соли. Иако не постоји сачувана оснивачка повеља, бројни историчари сматрају да је управо краљ Драгутин подигао ову светињу у вријеме када је подручје Усоре било под његовом влашћу.
Први поуздани писани траг о постојању манастира потиче из 1330. године. Сачуван је отисак манастирског печата са ћириличним натписом који свједочи да је манастир био посвећен Благовјештењу Пресвете Богородице. Тај печат представља један од најважнијих историјских доказа о постојању ове средњовјековне светиње.
Током османских освајања Босанског краљевства почетком XVI вијека манастир је тешко страдао. Касније је више пута обнављан, али је коначно разорен крајем XVII вијека, током аустро-турских ратова. Након разарања, камен са манастирских зидина коришћен је за градњу објеката у околини, па су од некадашњег манастира остали само темељи скривени испод земље. Готово три вијека локалитет је био познат само под називом „Манастириште“, док је народно предање чувало успомену на некадашњу светињу.
Ново поглавље у историји Манастира Осовица почело је 2003. године када су пронађени темељи средњовјековне цркве. Археолошка истраживања потврдила су да се ради о остацима манастира из времена Немањића, чиме је потврђено вишестољетно народно предање. Након откривања темеља започела је обнова читавог комплекса уз благослов Епархије бањалучке Српске православне цркве.
Радови на обнови одвијали су се годинама. Изграђена је нова саборна црква посвећена Благовјештењу Пресвете Богородице, манастирски конак, звоник, капела, трпезарија и други пратећи објекти. Дана 25. јула 2017. године обновљени храм освештао је тадашњи патријарх српски Иринеј, чиме је Манастир Осовица поново постао активан духовни центар Епархије бањалучке.
Данашњи изглед манастира инспирисан је средњовјековном српском сакралном архитектуром, посебно рашком школом градитељства. Црква је подигнута на темељима старог храма, задржавајући његов основни распоред и историјски континуитет. Одликује је складна камена градња, централна купола, олтарска апсида и једноставна, али монументална спољашњост која се савршено уклапа у природни амбијент Мотајице.
Поред главног храма налазе се уређени конаци, звоник, капела, пространо двориште и уређене пјешачке стазе. Читав комплекс одише миром и представља примјер успјешне обнове средњовјековне светиње уз очување традиционалног градитељског духа.
Манастир Осовица данас припада Епархији бањалучкој Српске православне цркве и представља једно од најважнијих мјеста православног богослужбеног живота у овом дијелу Републике Српске. Током цијеле године овдје се служе Свете литургије, вечерња богослужења, молебани и други црквени обреди.
Највећи број вјерника окупља се на празник Благовјештења Пресвете Богородице, којем је манастир посвећен. Тада хиљаде ходочасника долазе како би присуствовали светој архијерејској литургији, помолили се пред иконама и учествовали у заједничком слављу.
Многи посјетиоци истичу да управо у Осовици проналазе унутрашњи мир, тишину и духовну снагу. Окружење без градске буке, звук манастирских звона и природа Мотајице стварају посебан осјећај спокоја који овај манастир чини јединственим.
Једна од највећих вриједности Манастира Осовица јесте његов положај. Смјештен усред шума планине Мотајице, манастир пружа предиван поглед на околне брежуљке, ливаде и шумске предјеле. Чист планински ваздух, бројни извори и уређене стазе чине ово мјесто погодним не само за вјерски туризам већ и за љубитеље природе, фотографије и рекреативних шетњи.
Захваљујући мирној атмосфери и очуваној природи, бројни посјетиоци након обиласка манастира остају дуже како би уживали у тишини и љепоти овог краја.
Данас је Манастир Осовица незаобилазна дестинација за свакога ко посјећује општину Србац и сјеверни дио Републике Српске. Поред свог вјерског значаја, представља вриједан историјски и културни споменик који свједочи о вишестољетном континуитету православља на овим просторима.
Обнова ове светиње показала је колико је важно сачувати културну баштину за будуће генерације. Спој средњовјековне историје, духовности, традиционалне архитектуре и нетакнуте природе чини Манастир Осовица једним од најљепших и најпосјећенијих манастирских комплекса у Републици Српској.
Посјета Манастиру Осовица није само обилазак једног историјског локалитета – то је сусрет са богатом прошлошћу, православном традицијом и природом која пружа мир и надахнуће сваком посјетиоцу.


Благовијест Пресвете Богородице један је од дванаест великих празника Православне цркве и прославља се 7. априла (25. марта по јулијанском календару). На овај дан Црква се сјећа догађаја када се архангел Гаврило јавио Дјеви Марији у Назарету и саопштио јој благу вијест да ће, по вољи Божијој и дјеловањем Светога Духа, зачети и родити Сина Божијег, Исуса Христа. Благовијест се зато сматра почетком спасења људског рода, јер се управо у овом догађају најављује Христово оваплоћење и долазак Спаситеља. Назив празника потиче од ријечи „блага вијест“, односно радосна вијест, а у средишту празника налази се сусрет Пресвете Богородице и архангела Гаврила. Маријин одговор и прихватање Божије воље представљају примјер вјере, смирења и потпуног повјерења у Бога. У православној иконографији Благовијест се најчешће приказује тренутком када архангел Гаврило стоји пред Богородицом и објављује јој радосну вијест. Празник је посебно значајан јер означава почетак остварења Божијег плана спасења, а уједно је и један од ријетких дана током Великог поста када је вјерницима дозвољено да једу рибу.
Контактирајте нас путем линкова испод или нас посјетите на адреси.


Пројекат се реализује уз благослов Епархије Бањалучке и Епархије Захумско-херцеговачке и Приморске
Користи интерактивну мапу и истражи природне локалитете и историјке и религијске знаменитости у околини
