Храм Успења Пресвете Богородице

Храм Успења Пресвете Богородице налази се у бањалучком насељу Кочићев вијенац и припада Епархији бањалучкој. Од 2009. године у храму се врше редовна богослужења. У топличкој парохији, која обухвата бањалучка насеља Кочићев вијенац и Српске Топлице, према историјским изворима, у средњем вијеку постојао је православни храм, односно црква брвнара, која је порушена у периоду турске власти у Бањој Луци (1527–1878). Храм Успења Пресвете Богородице у данашње вријеме постао је препознатљив као духовни и културни центар Бање Луке.

Историјат храма

Средиште топличке парохије у средњем вијеку био је православни храм, односно црква брвнара, која је порушена у периоду турске владавине у Бањој Луци (1527–1878). У дјелима многих књижевника и путописаца проналазимо извјештаје о постојању православног становништва и православне богомоље на овом подручју.

Босански бискуп Маријан Маравић у свом извјештају из 1655. године (Descrizione del regno di Bosna con le sue città e territori) доноси описе градова са подацима о заступљености католичког, муслиманског и православног живља. Он спомиње постојање старе цркве брвнаре на простору данашње топличке парохије, гдје су се вјерници окупљали на богослужењима.

Турски путописац Евлија Челебија 1660. године биљежи да је у Бањој Луци видио православне цркве. Фрањевац Томо Ковачевић 1862. године наводи да у граду постоји 60 кућа православних Срба. Стара црква брвнара је порушена, а њена грађа искоришћена за друге објекте. Једна греда са урезаним православним крстом чува се у Земaљском музеју у Сарајеву.

Од 2002. године подручје Кочићевог вијенца и Српских Топлица издвојено је као пета и шеста бањалучка парохија. У новембру 2005. године започета је изградња храма, освећени су темељи и настављено је зидање.

Дана 3. децембра 2006. године епископ бањалучки Јефрем служио је прву архијерејску литургију у закровљеном храму и освештао три звона. У августу 2009. године парохије су административно преименоване у прву и другу топличку парохију.

У јулу 2010. године започета је изградња ограде око порте, а 2011. године радови на фасади и унутрашњем уређењу.

Дана 31. октобра 2021. године храм је свечано освећен и стављен у пуну богослужбену употребу.

Архитектура и изглед храма

Храм Успења Пресвете Богородице саграђен је у моравском стилу са уписаним крстом. Има три куполе, од којих је главно кубе високо 20,78 метара, док се двије куполе звоника налазе на улазу и високе су 18,41 метар.

Основа храма износи 21,08 × 13,94 метра, а кров је покривен бакарним лимом. Изнад главног улаза налази се икона Успења Пресвете Богородице, док су на бочним странама иконе Покрова Богородице и Богородице са Христом.

Унутрашњост је поплочана гранитом, а зидове красе иконе већих димензија. Иконостас и црквени намјештај израђени су од храстовине са богатим дуборезом.

Светиње и духовни живот

У храму се чува честица моштију Светог мученика Јована Владимира, донесена из манастира Зографа са Свете Горе. Икона са моштима доступна је вјерницима на поклоњење свакодневно.

Приликом освећења храма у олтар је положена и честица моштију Светог апостола Филимона.

Посебно поштовање вјерници указују Пресветој Богородици, те се сваке недјеље чита акатист у њену част. Свештенство организује поклоничка путовања и духовне разговоре ради јачања вјере.

Значајан дио културног живота чини манифестација „Под Успењским сводом“, која окупља пјеснике из цијелог свијета и одржава се од 2024. године. Проглашење побједника одржава се на празник Мале Госпојине, 21. септембра, уз додјелу награде и објављивање зборника радова.