Сефер - бегова (Потпећинска) џамија
Сефер-бегова џамија, позната и као Подпећинска џамија, налази се у бањалучкој махали Пећине.
Религија
Ислам
1.5км од
центра
Отворено
8ч-16ч
Капацитет
150 људи
Сефер-бегова џамија, позната и као Подпећинска џамија, налази се у бањалучкој махали Пећине. Овај вриједни исламски споменик из османског периода представља један од значајних објеката културне баштине Бање Луке и свједочи о развоју градских махала које су настајале уз ријеку Врбас.
Назив Подпећинска џамија добила је по свом положају у махали Пећине, док име Сефер-бегова потиче од њеног оснивача Сефер-спахије, угледног вакуфа који је својим задужбинама оставио траг у историји града.
Настанак и вакуф Сефер-спахије
Џамија је највјероватније изграђена почетком 17. вијека, а њен настанак повезује се са вакуфнамом Сефер-спахије из 1618. године. У овом значајном документу Сефер-спахија наводи своје задужбине, међу којима су џамија, мектеб и вакуфска средства намијењена за њихово одржавање.
Овај вакуф имао је важну улогу у развоју тадашње махале Пећине, јер џамије у османском периоду нису представљале само мјеста обреда, већ и центре образовања, друштвеног окупљања и развоја локалних заједница.
Архитектура Подпећинске џамије
Сефер-бегова џамија припадала је традиционалном типу босанских махалских џамија карактеристичних за османски период. Као и многе мање бањалучке џамије, била је прилагођена потребама локалног становништва и складно уклопљена у амбијент махале.
Њена вриједност није се огледала само у архитектури, већ и у цјелокупном комплексу који је обухватао џамију и харем са старим нишанима. Управо због историјског значаја и очуване културне вриједности, локалитет Сефер-бегове џамије препознат је као важан дио баштине Бање Луке.
Рушење и обнова Сефер-бегове џамије
Током рата у Босни и Херцеговини Сефер-бегова џамија је 9. априла 1993. године срушена, чиме је уништен још један вриједан споменик исламске архитектуре у Бањој Луци.
Након ратних разарања приступило се обнови џамије, а радови су завршени 2004. године. Обновљена Сефер-бегова џамија свечано је отворена 15. новембра 2004. године, чиме је овом историјском локалитету враћена његова вјерска и друштвена функција.
Значај Сефер-бегове џамије данас
Данас Сефер-бегова или Подпећинска џамија представља важан дио културно-историјског насљеђа Бање Луке. Она чува успомену на вријеме када су се око џамија формирале махале, развијали занати и стварала урбана структура града.
Смјештена у мирном дијелу Пећина, ова џамија је мјесто које повезује прошлост и садашњост, свједочећи о вишевјековној историји Бање Луке, њеном архитектонском насљеђу и културној разноликости.
За посјетиоце који желе упознати старе бањалучке махале и исламску баштину града, Сефер-бегова џамија представља значајну историјску локацију и вриједан дио културне мапе Бање Луке.
Прикажи више
Душка Кошчице бб, 78000 Бања Лука
Душка Кошчице бб, 78000 Бања Лука
1.5км од
центра
1618.
Изграђена џамија почетком XVII вијека, претпоставља се 1618. године.
1969.
Џамија је претрпила оштећења током землјотреса који је погодио Бањалуку.
1993.
Џамија је међу првима у потпуности порушена током грађанског рата у Босни и Херцеговини.
2004.
Обнова џамије је завршена, а свечано отварање 15. новембра.
2026.
Сефер - бегова џамија је потпуно обновљена и завршена.
Сефер - бег
Сефер-спахија, познат и као Сефер-бег, био је османски војни и вакуфски добротвор који је живио у Бањој Луци почетком XVII вијека. Историјски извори га наводе као Сефера, сина Ферхада, а његово име остало је трајно повезано са једном од старих бањалучких џамија – Сефер-беговом џамијом, познатом и као Подпећинска џамија. Најзначајнији траг о његовом животу представља његова вакуфнама из 1618. године, која је сачувана у збирци оријенталних рукописа Оријенталног института у Сарајеву. У њој је детаљно наведено како је свој иметак завјештао за вјерске и образовне потребе. Уз џамију је подигао и мектеб, а за њихово издржавање завјештао је чак 300.000 акчи, што показује величину његовог вакуфа и значај који је имао у тадашњој Бањој Луци. Сефер-бегова џамија изграђена је 1618. године, а налазила се у Пећинској махали, по чему је добила и назив Подпећинска џамија. Представљала је важан дио живота овог дијела града све до 1993. године, када је срушена. Према подацима Меџлиса Исламске заједнице Бања Лука, џамија је након разарања обновљена и свечано отворена 2004. године, чиме је вакуф Сефер-бега поново добио своју вјерску функцију. Занимљиво је да Сефер-бегова вакуфнама представља и драгоцјен историјски извор о самој Бањој Луци с почетка XVII вијека. Међу њеним свједоцима налазила су се имена бројних бањалучких трговаца, што показује да је град већ тада имао развијен трговачки живот и снажну урбану заједницу. Сефер-бег тако није остао упамћен само као градитељ џамије, већ и као један од људи чији је вакуф допринио развоју вјерског, образовног и друштвеног живота тадашње Бање Луке.
Контакт
Контактирајте нас путем линкова испод или нас посјетите на адреси.
Душка Кошчице бб, 78000 Бања Лука
Краткометражни филм
Истражи религију у свом граду
Користи интерактивну мапу и истражи природне локалитете и историјке и религијске знаменитости у околини
