Хаџи Зулфикарова (Тулекова) џамија
Хаџи Зулфикарова џамија, познатија као Тулекова џамија, налази се у бањалучком насељу Лијева Новоселија, на лијевој обали ријеке Врбас.
Хаџи Зулфикарова џамија, познатија као Тулекова џамија, налази се у бањалучком насељу Лијева Новоселија, на лијевој обали ријеке Врбас.
Хаџи Зулфикарова џамија, познатија као Тулекова џамија, налази се у бањалучком насељу Лијева Новоселија, на лијевој обали ријеке Врбас. Представља један од значајнијих споменика исламске културне баштине у Бањој Луци и стољећима је била духовно средиште становника овог дијела града.
Назив Тулекова џамија потиче од познате млинарске породице Тулек, која је генерацијама бринула о њеном одржавању и очувању.
Историја Тулекове џамије
Насеље Новоселија почело се развијати крајем 16. вијека, када су се на овом подручју населиле породице које су се склониле од епидемије куге. У том периоду настала је и Хаџи Зулфикарова џамија, иако поједини историјски извори наводе да је данашња грађевина подигнута око 1760. године на мјесту старијег вјерског објекта. Због тога се у литератури могу пронаћи различити подаци о години њене изградње.
Током више од три вијека џамија је представљала важно мјесто окупљања вјерника и један од препознатљивих симбола Новоселије.
Архитектура Хаџи Зулфикарове џамије
Тулекова џамија припадала је типу традиционалних босанских џамија са отвореним тријемом, четвороводним кровом и дрвеном мунаром. Грађена је на готово квадратној основи, димензија приближно седам са седам метара, при чему су обредни простор и тријем били обједињени јединственим кровом.
Њена једноставна архитектура, складне пропорције и употреба дрвета били су карактеристични за мање градске џамије османског периода у Босни и Херцеговини.
Џамија без харема
Једна од занимљивости Хаџи Зулфикарове џамије јесте чињеница да није имала властити харем, јер се налазила на веома малој парцели. Због тога су се укопи вјерника обављали у харему оближње Хаџи Курдове џамије, која се налази недалеко од Тулекове џамије.
Уз саму џамију сачуван је само један стари мушки нишан са турбаном, који подсјећа на њену вишестољетну историју.
Рушење и обнова
Током рата у Босни и Херцеговини Хаџи Зулфикарова џамија спаљена је 17. маја 1993. године. У пожару су уништени кров, дрвена мунара и тријем, док су зидови претрпјели тешка оштећења.
Већ 2003. године мјесто и остаци Тулекове џамије проглашени су националним спомеником Босне и Херцеговине, након чега је започела њена обнова. Реконструкција је успјешно завршена, а обновљена џамија свечано је отворена 18. јуна 2005. године, као једна од првих обновљених бањалучких џамија након рата.
Посјета Хаџи Зулфикаровој џамији
Данас Хаџи Зулфикарова или Тулекова џамија представља важан дио културно-историјског насљеђа Бање Луке. Смјештена у мирном амбијенту Новоселије, уз ријеку Врбас и у близини других историјских џамија Горњег Шехера, свједочи о вишестољетном развоју овог дијела града.
За посјетиоце који желе упознати исламску архитектуру и богату историју Бање Луке, Тулекова џамија представља вриједну дестинацију. Њена прича о настанку, разарању и обнови симболизује очување културне баштине и континуитет вјерског живота у граду.
Насеље Новоселија у Бањој Луци почиње се развијати када се становништво из околних подручја, према предању због куге, насељава на простору данашњег џемата.
Хаџи Зулфикар гради џамију у Новоселији. Џамија припада типу босанских џамија са отвореним тријемом, четвороводним кровом и дрвеном мунаром. По свом добротвору названа је Хаџи Зулфикарова џамија.
%20(1).webp)
Џамију одржава позната бањалучка млинарска породица Тулек, због чега у народу постаје позната као Тулекова џамија, назив који се задржао до данас.
%20(1).webp)
За вријеме рата у Босни и Херцеговини џамија је спаљена и тешко оштећена. Уништени су кров, мунaра и тријем, док су зидови претрпјели велика оштећења.
%20(1).webp)
Мјесто и остаци Тулекове џамије проглашени су националним спомеником Босне и Херцеговине, након чега је започела њена обнова.
Завршена обнова и изградња џамије.
%20(1).webp)
.webp)
.webp)
Хаџи Зулфикар остао је упамћен као једна од значајних личности османског периода у Босни, чије се име и данас повезује са вакуфским насљеђем, побожношћу и бригом за заједницу. Његов рад није био усмјерен само на властити углед, већ и на стварање трајних добара која ће служити људима кроз генерације. У времену великих друштвених промјена настојао је оставити видљив траг кроз добротворне активности, подршку вјерском животу и развој мјеста у којем је дјеловао. Насљеђе Хаџи Зулфикара огледа се у вриједностима које су надживјеле његово доба. Његово име сачувано је у локалној традицији као симбол одговорности, угледа и посвећености општем добру. Приче о њему свједоче о важности образовања, хуманости и улагања у заједницу. Управо због тога Хаџи Зулфикар заузима посебно мјесто у културном и историјском памћењу Босне и Херцеговине.
.webp)
Користи интерактивну мапу и истражи природне локалитете и историјке и религијске знаменитости у околини
