Хаџи Бегзаде (Грабска) џамија
Хаџи Бегзаде џамија, позната и као Грабска џамија, налази се у бањалучком насељу Граб.
Хаџи Бегзаде џамија, позната и као Грабска џамија, налази се у бањалучком насељу Граб.
Хаџи Бегзаде џамија, позната и као Грабска џамија, налази се у бањалучком насељу Граб, на лијевој обали ријеке Врбас у Горњем Шехеру. Сматра се једном од најзначајнијих џамија у Бањој Луци, а према већини историјских извора изграђена је 1528. године, што је чини најстаријом сачуваном џамијском традицијом у граду након нестанка Цареве џамије.
Током готово пет вијекова постојања била је важан вјерски и друштвени центар становника Граба, једног од најстаријих бањалучких насеља.
Насеље Граб спомиње се већ почетком 17. вијека као развијена махала са бројним кућама и вјерским објектима. Хаџи Бегзаде џамија настала је у периоду интензивног развоја Бање Луке за вријеме Османског царства и кроз вијекове је дијелила судбину града.
Током стољећа неколико пута је обнављана, а након разорног земљотреса 1969. године првобитна грађевина била је тешко оштећена и потпуно уклоњена. На њеном мјесту изграђена је нова џамија са бетонском мунаром и савременијим конструктивним рјешењима.
Изворна Грабска џамија припадала је типу традиционалних босанских џамија са четвороводним кровом, дрвеном мунаром и отвореним софама. Њена једноставна, али складна архитектура представљала је карактеристичан примјер градитељства османског периода у Босни и Херцеговини.
На махфил се првобитно долазило дрвеним степеништем из отворених софа. Током обнове 1909. године улазне софе су зазидане, чиме је дјелимично измијењен изглед објекта. Након реконструкције послије земљотреса изграђена је бетонска мунара и нови тријем са бетонским луковима.
Посебну историјску вриједност комплекса представља харем Хаџи Бегзаде џамије, у којем се налази велики број старих нишана израђених од меканог камена. Многи од њих имају карактеристичне турбане и представљају вриједне примјере османске сепулкралне умјетности у Босни и Херцеговини.
Уз џамију се налазе и познате чесме на Грабу, које су вијековима биле важан извор воде за становнике овог дијела Бање Луке. Због њихове историјске и културне вриједности, заједно са харемом чине јединствену цјелину која свједочи о развоју некадашње махале.
Као и многи други историјски вјерски објекти у Бањој Луци, Хаџи Бегзаде џамија срушена је 4. јула 1993. године током рата у Босни и Херцеговини. Тиме је град изгубио још један вриједан споменик своје културне и духовне баштине.
Већ 2003. године харем и остаци Грабске џамије са чесмама на Грабу проглашени су националним спомеником Босне и Херцеговине, након чега је започела њена обнова. Реконструкција је завршена 2007. године, када је џамија свечано отворена и поново враћена вјерницима и локалној заједници.
Данас Хаџи Бегзаде џамија представља један од најзначајнијих историјских локалитета у Бањој Луци. Смјештена у мирном амбијенту Горњег Шехера, окружена старим харемом и познатим грабским чесмама, пружа јединствен спој духовности, историје и традиционалне босанске архитектуре.
За посјетиоце који желе упознати културно насљеђе Бање Луке, Грабска џамија представља незаобилазну дестинацију. Њена богата прошлост, вишеструке обнове и очувани историјски локалитет свједоче о трајној вриједности једног од најстаријих исламских споменика у граду.
Завршена изградња Хаџи Бегзаде џамије.
Улазне софе џамије су сазидане.
Након земљотреса 1969. године стари објекат је потпуно порушен, изграђен је нови са бетонском мунаром и бетонским луковима отворених софа.

Џамија је потпуно срушена 4. јула оком грађанског рата у Босни и Херцеговини.

Почиње обнова Хаџи Бегзде џамије.

Завршена је обнова Хаџи Бегзаде џамије.



Hadži Begzade ostao je upamćen kao vakif po kojem je jedna od najstarijih banjalučkih džamija dobila ime – Hadži-Begzade džamija, poznata i kao Grabska džamija. Njegovo ime povezano je sa naseljem Grab, na lijevoj obali Vrbasa u Gornjem Šeheru, području koje se smatra jednim od najstarijih prostora razvoja Banje Luke. Sama džamija datira iz 1528. godine, što je čini jednom od najstarijih poznatih džamija u gradu. O samom Hadži Begzadi sačuvano je veoma malo pouzdanih biografskih podataka, pa njegovo porijeklo i životni put nisu dovoljno dokumentovani. Zanimljivo je da se u popisu iz 1604. godine Grab spominje kao mahala sa mesdžidom Ibrahima i 54 kuće, ali se na osnovu dostupnih izvora ne može sa sigurnošću utvrditi da li je upravo Ibrahim bio osnivač Hadži-Begzade džamije ili druge džamije koja je tada postojala u ovom području. Džamija je prvobitno pripadala tradicionalnom tipu bosanskih mahalskih džamija, sa četverovodnim krovom, drvenom munarom i otvorenim sofama, dok su u njenoj neposrednoj blizini postojale vrijedne kamene česme. Nakon zemljotresa 1969. godine stari objekat je potpuno porušen, a na njegovom mjestu izgrađena je nova džamija sa masivnom munarom. Posebnu vrijednost kompleksu daje harem sa starim nišanima, od kojih pojedini predstavljaju vrijedne primjerke osmanske sepulkralne umjetnosti. Harem Grabske, odnosno Hadži-Begzade džamije sa česmama, proglašen je nacionalnim spomenikom Bosne i Hercegovine, čime je potvrđen njegov istorijski i kulturni značaj.
Контактирајте нас путем линкова испод или нас посјетите на адреси.

Користи интерактивну мапу и истражи природне локалитете и историјке и религијске знаменитости у околини
