Халил - пашино турбе
Halil-pašino turbe i mezarje u Banjoj Luci proglašeni su nacionalnim spomenikom Bosne i Hercegovine
Halil-pašino turbe i mezarje u Banjoj Luci proglašeni su nacionalnim spomenikom Bosne i Hercegovine
Халил-пашино турбе и мезарје у Бањој Луци проглашени су националним спомеником Босне и Херцеговине (Службени гласник БиХ, број 33/04). Смештено је између некадашњег Доњег и Горњег Шехера и представља једно од најзначајнијих исламских градитељских наслеђа у овом крају. Турбе је подигнуто на осмокутној основи и затвореног је типа, са куполом која симболизује монументалност османске архитектуре.
Халил-паша био је царски зет, оженивши Фатиму, кћерку султана Мурата III. Пре доласка у Босну обнашао је дужност адмирала османске морнарице. На место босанског беглербега постављен је 1588. године, након премештаја Ферхад-паше Соколовића у Будим. Према предаји, рођен је у Лијевче Пољу, док га легенда веже за Бањалуку. У кадилуку Градишка подигао је џамију. Према истраживањима Недима Захировића, у турбету је заправо укопан Халил-паша Мемибеговић, који никада није био босански намесник. Истински босански намесник Халил-паша укопан је у харему Атик џамије у Истанбулу 1603. године.
Турбе је први пут рестаурирано 1959. године. Минирано је 15. децембра 1993. године, при чему су уништени и околни мезари. Мезар Халил-паше остао је сачуван, док је мезар његовог бајрактара уништен. Обнова је завршена 2014. године, враћајући турбету његов монументални изглед.
Према народном веровању, турбе је саграђено због Халил-пашине доброте и праведности. Његова личност остала је дубоко урезана у колективно памћење, па се турбе сматра симболом захвалности народа.
У тлоцртној шеми турбе има облик осмокутника. У три насупротна зида изграђена су три прозора, а на четвртом улаз са мајсторски изведеним луком. Купола је пресведена каменом, извана прекривена ниским чунастим кровом. Данашњи изглед чине зидови од камена седре, купола прекривена лимом, алем са две јабуке, полумесецом и звездом.
Унутрашњост турбета чине два табута: већи, Халил-пашин, и мањи, бајрактаров. Турбе није имало тариha (натписа) на нишанима, што га чини специфичним у односу на друге споменике тог времена.
Халил - паша умире у Бањој Луци, сахрањује се и подживе му се турбе.

Турбе је срушено 15. децембрркофаг није био штећен и није га било неопходно ресурирати.

Почиње обнова Халил - пашиног турбета.

Завршена обнова Халил - пашиног турбета.



Halil-paša Lijevčanin био је османски адмирал и босански беглербег, рођен у Лијевче пољу код Бање Луке, због чега је добио надимак Лијевчанин. Као зет султана Мурата III, оженивши његову кћерку Фатиму, имао је снажну везу са османским двором. Прије доласка у Босну обављао је дужност адмирала османске морнарице, а 1588. године постављен је за босанског намјесника након премјештаја Ферхад-паше Соколовића у Будим. У кадилуку Градишка подигао је џамију и оставио траг у градитељству. Према предаји, народ му је у Бањој Луци подигао турбе због његове доброте и праведности, које је постало симбол захвалности. Иако истраживања указују да је у турбету заправо укопан Халил-паша Мемибеговић, а не сам намјесник, споменик је остао важан дио културног насљеђа. Турбе је минирано 1993. године, али обновљено 2014. и данас представља национални споменик Босне и Херцеговине, свједочанство османске архитектуре и колективног памћења народа.
Контактирајте нас путем линкова испод или нас посјетите на адреси.

Користи интерактивну мапу и истражи природне локалитете и историјке и религијске знаменитости у околини
