Хаџи Первизова (Поточка) џамија

Хаџи Первизова џамија

Хаџи Первизова џамија, позната и као Поточка џамија, налази се у бањалучком насељу Поток, некадашњој махали која се развијала на десној обали ријеке Врбас. Изграђена је 1630. године и представља један од вриједних споменика исламске архитектуре и културно-историјског насљеђа Бање Луке.

Џамија је кроз вијекове била средиште вјерског живота становника ове махале, али и важан дио њеног настанка и развоја. Захваљујући вакуфу њеног оснивача, око џамије се формирала нова махала која је добила посебан значај у урбаном развоју града.

Ко је био Хаџи Первиз?

Оснивач џамије био је Хаџи Первиз, угледни становник Бање Луке из 17. вијека. Својом вакуфнамом, коју је 1630. године саставио и овјерио познати сарајевски пјесник и тадашњи бањалучки кадија Мухамед Неркеси, оставио је средства за изградњу и одржавање џамије.

Како би обезбиједио трајно функционисање своје задужбине, Хаџи Первиз је увакуфио више привредних објеката, међу којима су били дућани, башче и новчана средства. Приходи од овог вакуфа кориштени су за одржавање џамије и плате службеника, што је било карактеристично за османски систем вакуфа.

Настанак махале Поток

Изградња Хаџи Первизове џамије имала је велики утицај на развој овог дијела Бање Луке. Подизањем џамије и формирањем вакуфа настала је нова махала која је у почетку носила назив Нова махала.

Због потока који је пролазио у близини џамије, објекат је међу становништвом добио назив Поточка џамија, док је име њеног оснивача Хаџи Первиза временом остало мање познато у односу на народни назив.

Архитектура Поточке џамије

Хаџи Первизова џамија припадала је типу мањих једнопросторних џамија са дрвеном мунаром. По својим димензијама била је једна од најмањих џамија у Бањој Луци, али је управо због своје једноставне и складне архитектуре представљала вриједан примјер традиционалног босанског градитељства.

Уз џамију се налазило локално мезарје, које је чинило саставни дио овог историјског комплекса.

Рушење и обнова Хаџи Первизове џамије

Током рата у Босни и Херцеговини Хаџи Первизова, односно Поточка џамија, 6. септембра 1993. године запаљена је и тешко оштећена. Том приликом уништени су кров, дрвена мунара и тријем, док су зидови објекта претрпјели велика оштећења.

Због своје историјске и културне вриједности, мјесто и остаци Поточке џамије проглашени су националним спомеником Босне и Херцеговине 2003. године.

Након тога започела је обнова џамије, а радови су завршени 2011. године. Обновљени објекат поново је постао мјесто окупљања вјерника и важан дио културног идентитета овог дијела Бање Луке. Прва џума након обнове клањана је у јулу 2011. године, након осамнаест година прекида.

Културни значај Поточке џамије

Хаџи Первизова џамија данас представља један од значајних споменика који свједоче о развоју Бање Луке током османског периода. Њена вриједност није само у самој архитектури, већ и у причи о вакуфу, настанку махале и људима који су својим задужбинама обликовали изглед града.

Смјештена у насељу Поток, ова џамија чува успомену на вријеме када су се око вјерских објеката формирале махале, развијала трговина и стварала урбана структура Бање Луке.

Посјета Хаџи Первизовој (Поточкој) џамији

Данас је Хаџи Первизова или Поточка џамија једна од вриједних историјских локација Бање Луке. За посјетиоце заинтересоване за исламску архитектуру, културну баштину и историју града представља мјесто гдје се могу упознати са причом о једном од најстаријих бањалучких вакуфа.

Њена обнова симболизује очување културног насљеђа и наставак традиције која траје готово четири вијека.