Богојављенска црква

Храм Богојављења Господњег је парохијски храм Српске православне цркве, Епархије бањалучке у Бањој Луци. Освештан је 18. септембра 2011. г. Чин великог освећења обавили су Његово високопреосвештенство господин Г. Јефрем, митрополит бањалучки, и Његово високопреосвештенство господин Г. Василије, митрополит сремски, уз саслужење неколико свештеника и ђакона Епархије бањалучке. Истом приликом, на приједлог старјешине храма свештеника Зорана Пајкановића, проглашени су кумови Богојављенског храма: господин Винко и Милена Вујасин из Бање Луке.

Храм Богојављења Господњег улази у ужи центар града. Налази се непосредно поред тврђаве „Кастел“. Са источне стране храма протиче ријека Врбас. Двије стране ријеке Врбас повезује тзв. Градски мост, који је до 1930. г. био дрвени, а затим замијењен бетонским. Од 2015. г. овај мост званично носи име „Патре“, у знак захвалности братском грчком народу грчког града Патра за скоро једину пружену помоћ током посљедњег грађанског рата.

Богослужбени живот

У Богојављенском храму је веома динамичан богослужбени живот. Поред редовних свакодневних богослужења, суботом, недјељом, али и током вишедневних постова (осим Васкршњег) свакодневно се служе свете литургије.

У храму се служе и три акатиста у продужетку вечерњег богослужења:

• понедјељком је акатист св. Нектарију Егинском (у храму се налази и честица моштију св. Нектарија, уметнута у његову икону на десном трону),
• четвртком се служи акатист Светим царским мученицима Романовима,
• недјељом је акатист св. Сави, првом архиепископу српском.

Мјесто Богојављенског храма није случајно изабрано. Наиме, до Другог свјетског рата била је позната Богојављенска литија која је ишла до Градског моста, гдје је било велико водоосвећење и пливање за Часни крст. Доласком комунистичких власти овај обичај је укинут, а затим и обновљен након грађанског рата. Пригодно је било да се, приликом празника Богојављења, литија заврши на локалитету поред Врбаса. Отуд идеја да се баш поред ријеке Врбас направи црква, као и то да се посвети Господњем празнику Богојављењу.

С друге стране, у предању Цркве наводи се да је поред ријеке Врбас некада постојала српска православна црква. Као и многе друге, црква је порушена у вријеме отоманске владавине. Многи сматрају да се не може поуздано рећи гдје се црква налазила. Међутим, поједине околности и неоспорни аргументи дају нам за право да вјерујемо да је црква постојала на мјесту данашње Ферхадије, тј. Ферхат-пашине џамије.

Ево неколико упућивања на ову тврдњу:

1. Познато је да у непосредној околини сваке цркве постоји црквено земљиште, тј. велике порте храма, погодне и неопходне за живот саме цркве. Неким чудом, и данас се земља у катастарским забиљешкама, практично поред саме Ферхадије, води као власништво Српске православне цркве. Ријеч „чудо“ није претјерана, с обзиром на чињеницу да су комунистичке власти у самој Бањој Луци, као и у данашњим предграђима, национализовале преко 190 дунума црквене земље, о чему постоји јасна евиденција. Комунистички режим је 1952. г. одобрио да се на црквеној земљи изгради Ђачки дом „Веселин Маслеша“. Он је срушен 1970. г. након земљотреса, а на том мјесту је изграђен Технички, а затим и данашњи Електротехнички факултет. Као што је наведено, земљиште на коме се налази Електротехнички факултет и даље се у катастру води на Цркву, а то је непосредно поред Ферхадије.

2. Веома честа пракса исламске културе кроз историју била је да на темељима туђих богомоља подигне своју. Такав примјер је очигледан на темељима јерусалимског храма. Исто тако, цркве су претваране у џамије, а очигледан примјер је цариградска црква Свете Софије.

3. Када је Ферхадија, нажалост, срушена у грађанском рату 1993. г., хрватски археолог Борис Граљук је детаљно истражио порушене темеље и у „Независним новинама“ од 3. августа 2001. г. објавио сљедећи наслов: „На мјесту Ферхадије била је црква“. Истини за вољу, његове тенденције су ишле у правцу постојања римокатоличке цркве, што се ни на који начин не уклапа у историјски контекст. Сличне тврдње, без икаквих основа, хрватски историчари упућују на рачун неколико древних православних манастира, као што је манастир Гомионица, што представља научни апсурд. Још треба додати да Граљук помиње и неколико графика у Бањој Луци из 17. вијека, гдје је насликана црква која гори на позицији Ферхадије. Највјероватније је ријеч о српској православној цркви на чијим темељима је подигнута Ферхадија.

Архитектура и изглед

Храм је изграђен у традиционалном православном стилу, са једноставним и складним архитектонским рјешењем са уписаним крстом. Грађевина има звоник, куполу и олтарски дио оријентисан ка истоку.

Културно-духовни центар

Поред Богојављенског храма налази се импозантан Културно-духовни центар, величине скоро 1400 квадратних метара. Садржи просторије неопходне за несметан парохијски живот, али исто тако, поред парохијске сале, постоји још једна сала за предавања. Предвиђена је богата библиотека, као и просторије за окупљање омладине. Културно-духовни центар треба да има просвјетитељско-мисионарски карактер, са тенденцијом оснивања и обнављања православних друштава под покровитељством Цркве.