Софи Мехмед - пашина (Јама) џамија

Софи Мехмед-пашина џамија, смјештена у насељу Горњи Шехер, представља најстарију познату џамију у Бањој Луци и један од најзначајнијих споменика исламске културне баштине у Босни и Херцеговини. Изграђена 1554. године, била је дио великог вакуфског комплекса који је имао кључну улогу у развоју града и формирању прве бањалучке чаршије.

Данас Софи Мехмед-пашина џамија није само мјесто обреда, већ и важан историјски локалитет који свједочи о настанку и развоју Бање Луке током 16. вијека.

Ко је био Софи Мехмед-паша?

Софи Мехмед-паша био је први босански санџак-бег и један од најзначајнијих османских управитеља у Босни. Својим вакуфом оставио је трајан печат у развоју Бање Луке јер је, осим џамије, дао изградити и хамам, караван-сарај, мост преко ријеке Врбас те чак шездесет девет дућана.

Захваљујући овим задужбинама настала је чаршија око које се развијала данашња Бања Лука, због чега се Софи Мехмед-паша сматра једним од најважнијих градитеља и добротвора у историји града.

Историја Софи Мехмед-пашине џамије

Према вакуфнами, џамија је првобитно била грађевина са високом куполом и елегантним изгледом, описана као изузетно лијеп месџид какав се ријетко виђа. Током више од четири и по вијека дијелила је судбину града, па је више пута рушена, оштећивана и обнављана.

Претпоставља се да је први пут претрпјела велика оштећења након продора аустријских трупа крајем 17. вијека. Прва позната обнова забиљежена је 1781. године, када је изграђен дрвени тријем са дванаест стубова и карактеристичним луковима. Нова обнова услиједила је 1937. године, када је тријем додатно измијењен.

Након разорног земљотреса 1969. године извршена је нова реконструкција, при чему је дрвена стропна конструкција замијењена куполом испод четвороводног крова. Године 1985. срушена је изворна камена мунаре и изграђена нова, чиме је нестао посљедњи аутентични дио првобитне грађевине.

Зашто је позната као Јама џамија?

Софи Мехмед-пашина џамија позната је и под називом Јама џамија. Према народном предању, испод махфила налазило се посебно удубљење у којем се молио њен оснивач Софи Мехмед-паша.

Управо та занимљива легенда сачувала се до данас и представља један од најпрепознатљивијих детаља везаних за ову бањалучку џамију.

Харем и културно насљеђе

У харему џамије некада се налазило мезарје са вриједним каменим нишанима израђеним од седре, који су потицали из 16. и 17. вијека. Њихова умјетничка обрада и историјска вриједност сврставају их међу значајне примјере османске сепулкралне умјетности у Босни и Херцеговини.

Због своје културне и историјске важности, харем Софи Мехмед-пашине џамије проглашен је националним спомеником Босне и Херцеговине 2003. године. У харему Софи Мехмед-пашине џамије укопани су знаменити алими и мудериси попут кура хафиза Мустафе-еф. Нуркића, бањалучког муфтије, и кура хафиза Фехим-еф. Гушића.

Рушење и обнова џамије

Током рата у Босни и Херцеговини Софи Мехмед-пашина џамија је 4. јула 1993. године минирана и потпуно срушена.

Након завршетка рата започела је њена обнова, с циљем да се очува изглед и значај једног од најстаријих вјерских објеката у Бањој Луци. Свечано отварање обновљене џамије одржано је 8. јула 2006. године, чиме је овај историјски споменик поново враћен вјерницима и граду.

Посјета Софи Мехмед-пашиној џамији

Данас је Софи Мехмед-пашина џамија једна од најзначајнијих знаменитости Бање Луке за све који желе упознати историју града, исламску архитектуру и културно насљеђе Босне и Херцеговине. Смјештена у мирном амбијенту Горњег Шехера, у непосредној близини Врбаса и природних термалних извора, представља занимљиву дестинацију за туристе, истраживаче и љубитеље историје.

Посјета овој џамији пружа прилику да се упозна мјесто на којем је започео урбани развој Бање Луке и да се доживи један од најважнијих споменика који свједочи о више од четири и по вијека историје града.