Ова Жупна црква припада Бањалучкој бискупији и редовно је домаћин литургијских славија пасторалних активности и просалве свог заштитника.
Жупа у Бањој Луци спомиње се већ почетком 16. вијека. Према наводима фра Алојзија Мишића, постоји од 1503. године, док се присуство редовника у граду биљежи већ 1495., највјероватније фрањеваца.
Жупа је кроз историју више пута мијењала сједиште. На данашњу локацију, некада познату као Латинска Махала, пренесена је 1859. године, када су саграђени жупна кућа и скромна капелица. Данашња Црква Похођења Блажене Дјевице Марије изграђена је 1891. године. Тешко је оштећена у земљотресу 1969., након чега је темељито обновљена, а нова оштећења претрпјела је и 1992. године, али је током цијелог рата остала у функцији.
Уз цркву се налази жупна кућа, саграђена тридесетих година 20. вијека, с намјером да се њеним изнајмљивањем осигура финансијска самосталност жупе. Након Другог свјетског рата већи дио куће је национализован и никада није враћен Цркви. У јуну 1995. године кућа је тешко оштећена експлозијом, након чега су у њу усељене избјеглице, а жупи је остала на располагању само једна просторија. Тек након више година обновљени су уред и стан за свештеника.
У црквеном дворишту налази се споменик посвећен Ивану Мерцу, јер је управо у овој цркви уписан у матицу крштених.
На подручју жупе налази се и Катедрала св. Бонавентуре, у народу позната као „бискупова црква“, која никада није била жупна. Првобитна катедрала саграђена је крајем 19. вијека, али је након тешких оштећења у земљотресу 1969. срушена. Данашња савремена катедрала изграђена је 1972–1973., а свечано посвећена 1. децембра 2001. године, уз 120. годишњицу оснивања Бањолучке бискупије. Уз њу је 1990. подигнут звоник с пет звона и сатом.
Жупом управља дијецезански свештеник, а жупи припадају насеља Бања Лука, Дуципоље и Рекавице. Одвајањем источног дијела града 1972. године основана је посебна жупа Пресначе. Бањолучка жупа дала је Цркви два бискупа: фра Мату Бенлића и Северина Пернека.
Пренос жупе у Латинску махалу, када су изграђене жупна кућа и капелица, означио је почетак организованог дјеловања жупе на овом простору.
На данашњем мјесту подигнута је прва жупна црква и звоник, чиме је заједница добила стални богослужбени простор.
Изграђена је садашња Црква Похођења Блажене Дјевице Марије, која постаје средиште вјерског живота жупе.
Панорамски прикази Бање Луке свједоче о присуству жупне цркве као важног дијела градске слике.
Црква је оштећена у земљотресу који је погодио Бању Луку, након чега је обновљена.
Црква Похођења Блажене Дјевице Марије и данас стоји као симбол континуитета и духовног живота заједнице.
Похођење Блажене Дјевице Марије је католички празник који се обиљежава 31. маја и подсјећа на сусрет Дјевице Марије и њене рођаке Јелисавете, описан у Јеванђељу по Луки. Након Навјештења, Марија одлази из Назарета у Аин Карим, надомак Јерусалима, како би посјетила Јелисавету која је, иако у позним годинама, носила Ивана Крститеља. Овај догађај представља први сусрет Исуса и Ивана, још у мајчиној утроби, те симбол радости, понизности и Божје милости. Када је Јелисавета чула Маријин поздрав, заиграло је дијете у њеној утроби, а она, испуњена Духом Светим, изговара ријечи: „Благословена ти међу женама и благословен плод утробе твоје“, које су постале дио молитве Здраво Маријо. Марија тада изговара хвалоспјев „Велича“, славећи Бога због дара мајчинства и спасења које долази кроз Христа. Празник Похођења наглашава вјеру, служење и љубав према ближњем, а у литургијској традицији слави се још од средњег вијека, као важан датум у црквеном календару.
Контактирајте нас путем линкова испод или нас посјетите на адреси.
Користи интерактивну мапу и истражи природне локалитете и историјке и религијске знаменитости у околини
.webp)
