Газанфер - бегова (Газанферија) џамија Бања Лука
Газанферија џамија представља један од највриједнијих споменика исламске архитектуре у Бањој Луци и Босни и Херцеговини.
Газанферија џамија представља један од највриједнијих споменика исламске архитектуре у Бањој Луци и Босни и Херцеговини.
Смјештена на десној обали ријеке Врбас, у бањалучком насељу Доњи Шехер, Газанферија џамија представља један од највриједнијих споменика исламске архитектуре у Бањој Луци и Босни и Херцеговини. Захваљујући својој богатој историји, јединственој архитектури и културном значају, данас је неизоставна дестинација за посјетиоце који желе упознати вишестољетно насљеђе града.
Изграђена крајем 16. вијека, Газанферија свједочи о развоју Бање Луке у вријеме Османског царства и остаје један од најпрепознатљивијих симбола исламске културне баштине на овим просторима.
Џамија носи име по свом вакуфу Газанфер-бегу, бањалучком војводи и заиму који је остваривао годишње приходе веће од 20.000 акчи. Био је савременик и близак сарадник Ферхад-паше Соколовића, једног од најзначајнијих османских управитеља Босне.
Његово име налази се међу потписницима вакуфнаме Ферхад-паше из 1587. године, што потврђује његов значајан положај у тадашњем друштвеном и политичком животу Бање Луке. Управо захваљујући његовом вакуфу настала је џамија која и данас носи његово име.
Претпоставља се да је првобитна Газанферија џамија била покривена великом куполом, карактеристичном за репрезентативне османске џамије тог периода. Након каснијих обнова добила је препознатљиву унутрашњу дрвену куполу и четворострешни кров, док је камена мунара изведена једноставно, без богатих декоративних елемената и сталактитних украса.
Посебну вриједност комплекса чине два камена турбета смјештена уз сам улаз у џамијско двориште. Турбета су међусобно повезана дрвеном капијом, стварајући јединствену архитектонску композицију која оставља снажан утисак на сваког посјетиоца.
Двориште Газанферија џамије затварају два готово идентична камена турбета, изграђена истом техником и једнаких димензија. Иако натписи нису сачувани, сматра се да је у једном од њих сахрањен Газанфер-бег, док се у другом налазе његови синови.
Истакнути историчар Алија Бејтић описао је овај комплекс као једно од најзанимљивијих композиционих рјешења у Босни и Херцеговини. Посматрајући турбета, капију између њих и џамију у позадини, посјетилац стиче утисак да стоји испред улазних кула средњовјековне тврђаве, а не пред сакралним објектом. Управо та необична визура чини Газанферију јединственом међу бањалучким џамијама.
У харему Газанферија џамије налази се пространо мезарје у којем су укопани чланови бројних угледних бањалучких породица. Овдје су укопане и неке од најважнијих личности Исламске заједнице у Босни и Херцеговини, међу којима су:
Због свог историјског и духовног значаја, харем представља важан дио културне баштине града.
Током рата у Босни и Херцеговини Газанферија џамија је 4. јула 1993. године минирана и потпуно срушена. Тиме је Бања Лука изгубила још један вриједан споменик своје вишестољетне историје.
Обнова џамије започела је 2003. године, када су остаци комплекса проглашени националним спомеником Босне и Херцеговине. Реконструкција је изведена с циљем очувања изворног изгледа објекта, чиме је Газанферија поново постала мјесто молитве, окупљања и културног идентитета.
У склопу обновљеног комплекса данас дјелује библиотека „Муфтија Мехмед-еф. Захировић“, која чува вриједну збирку оријенталних рукописа, исламске литературе и друге значајне библиотечке грађе. Ова збирка представља важан извор за истраживање историје, културе и традиције Босне и Херцеговине.
Данас Газанферија џамија представља једну од најзначајнијих знаменитости Бање Луке и неизоставну локацију за све који желе упознати богату историју града. Мирно двориште, очувана турбета, аутентична архитектура и поглед на Врбас стварају посебан амбијент који спаја духовност, историју и културно насљеђе.
Без обзира долазите ли као туриста, истраживач културне баштине или вјерник, посјета Газанферија џамији пружа прилику да упознате један од најважнијих симбола исламске традиције Бање Луке и Босне и Херцеговине.
Крајем шеснаестог вијека џамију је дао изградити Газанфер - бег.
Порушена купола од турске цигле наког га је прекривена четвороводним дрвеним кровом за вријеме османлија.

Постављена превентивна потпора након земљореса 1696. године који је погодио Бањалуку.

Џамија је срушена током грађанског рата 4. јула 1993. године.

Započeti su radovi na obnovi Gazanfer-begove džamije. Започети су радови на обнови Газанфер - бегове џамије.

Завршена је обнова Газанфер - бегове џамије.



Газанфер-бег био је истакнути османски службеник у Бањој Луци крајем XVI вијека, савременик и сарадник Ферхад-паше Соколовића, Био је бањалучки војвода и заим, односно посједник великог тимара, а његови годишњи приходи процјењивали су се на 20.000 до 99.000 акчи. Газанфер-бег био је и један од свједока и супотписника Ферхад-пашине вакуфнаме из 1578. године, што потврђује његов значај у тадашњем животу Бање Луке. Његово име највише је остало повезано са **Газанфер-беговoм џамијом, познатом као Газанферија, коју је подигао крајем XVI вијека на десној обали Врбаса. Тачна година изградње није сачувана, али историјски извори је смјештају у период краја XVI, односно почетка XVII вијека. Уз џамију су се налазили мектеб и турбе, а Газанфер-бег је за њихов вакуф оставио и земљишне посједе. Његова задужбина представљала је важан дио развоја тадашње Бање Луке и махале која је по њему добила име. Газанфер-бегова џамија је 4. јула 1993. године минирана и до темеља срушена, а након више деценија започела је њена обнова. Са обновљене мунаре поново се чуо езан, чиме је обновљен и вјерски живот овог историјског мјеста.
Контактирајте нас путем линкова испод или нас посјетите на адреси.

Користи интерактивну мапу и истражи природне локалитете и историјке и религијске знаменитости у околини
